*****Dvojka*****

Cao svima koliko vas ima.
Posto vidim da na forumu ima mnogo dobrih poznavaoca Narodne muzike, pa bi vas zamolio ako mozete da objasnite sta to znaci "Dvojka"? I kako to mi sto se ne razumemo u taktove prepoznamo dok slusamo, i kazemo sebi: Eto to Dvojka.

Unapred Zahvalan

Nesa.

Koliko sam cuo od drugih Dvojka ke spora muzika spori ritam ili za mene se moze reci i "C" Mol

Spori estam il dvojka

Nego jel znas sta je kec ,e to ni nalik na dvojku.Inace naziv Dvojka nema u ritmickom terminu ..ako me pamcenje sluzi iz skole
Najpoznatije pesme u dvojci :

Odakle si sele,Ona nije kao druge,Svratila sam samo da te vidim.. bla bla..Zurim a i javice se ovi profi muzikanti ...ja sam se samo ocesala o muzicku 4 god .. dalje me nisu pustili

Depan ::Koliko sam cuo od drugih Dvojka ke spora muzika spori ritam ili za mene se moze reci i "C" Mol

Hmm za mene je C mol tonalitet il akord ..zavisno kako se gleda..Od vokala zavisi odakle ce poceti da peva neku pesmu ..pa po tom ja mogu reci za mene je dvojka D mol

hteo sam reci "C" mol ciganski ritam andjele izvini lose sam se izrazio

Hmm kolko ja znam ,a mislim da znam a ako ne znam neka me prosvetli neko od muzicara ..Ciganija je Stil svirke ..koja nema veze sa tonalitetima ..
Ciganska dvojka se moze svirati iz C mola,kao i iz D mola..
Ja prvi put cujem za C mol ciganski ritam..bar kod mene taj termin se ne koristi ..

ti to pricas skolski naravno najbolje vi i znate ne uci se dzabe jer vidim da si ucila muzicku skolu ja pricam iz prici muzicara od kojih sam cuo zato sam tako i odreagovao al naravno muzicari najbolje znaju mlogo sam puta bio pored njih kada kazu "C" cujem ritam pa sam zato i odgovorio tako

Pa c kad kazu to ti je iz kojeg tonaliteta krece svirka ,nema veze sa ritmom.
Skola manje vise bitna tu .. nije ovo po skoli vec po pravilu

Pozdrav

[b]evo i ja da se umijesam u diskusiju...andjeo je sve dobro rekla...dvojka ili S - tam ritam..to nema veze sa C molom niti tonalitetima (visinama) ..ako vam ne odgovara "skolski" evo malo uprosteno....ako znate u kakvom ritmu se sviraju narodna kola onda znate sta su i dvojke..neko gore rece "spori ritam"..dvojka moze biti i brza i spora..evo jedan primer ..poslusajte pjesmu od Marinka Rokvica - Zanela me svetla velikoga grada..u toj pjesmi imate strofe u sporoj dvojci a refren i forspil u brzoj dvojci...otprilike to je to...pozz svima...

Znači dvojka je ritam vezan za 2/4 takt (prvi naglašeni, pa drugi nenaglašeni deo), m-ca m-ca, kratak ton u basu-duža kontra (a valjda mož i obrnuto). Dvojka se razlikuje zavisno o kom je kraju reč, pa drugačije zvuči u Šumadiji, istocnoj ili južnoj Srbiji i ostalim delovima sveta, a ti sad vidi ko svira pravu klasičnu izvornu dvojku...

naj bolje da sacekamo da Trandafilko dodje pa da nam on objasni [You must be registered and logged in to see this image.]

Dvojka (medju muzicarima receno) je ocena koju ne dobijes ako ne znas da se taj ritam muzicki zove 2/4 (dvocetvrtinski ), a poznat je i kao "es-tam" ( prvi udarac ili " es", drugi udarac ili "tam") e sad jeli njen tempo dovoljno brz je druga prica,...
Druga stvar-Daljna kategorizacija moze ici na stil da se ne govore brojevi, a to je onda balkanska verzija polke itd.... pozzz...

Dodao bih da se medju tzv. "dvojke" često ubraja i kec (Ah,meraka u večeri rane i sl.) koji je vrlo srodan ritam ("okrnjena dvojka") i najčešće se može čuti u sevdalinkama i ciganskoj muzici,kao i u kombinaciji sa "dvojkom".
"Dvojku", ili stručno rečeno dvočetvrtinski ritam ,ne koristimo samo mi (ex-yu narodi) već i rumuni,vlasi...,a i često se može čuti i hard roku,ne znam kako se tačno zove ta podgrupa hard roka,ali je specifična,jer se sve svira u "dvojci" i "peva" krajnje nerazumljivo i anarhično.
Dakle ,taj ritam je univerzalan,ali smo mi udenuli prepoznatljiv stil svirke sa harmonikama,violinama,trubama...pa se u našim narodima "dvojka" udomaćila kao sinonim za pravu narodnu muziku, zasnovanoj na izvornoj muzici,mada se i ona može deliti na mnogo podgrupa:
ciganska,vlaška,šumadijska,bosanska,slavonska,vojvodjanska,madjarska,rumunska,pa čak i izvorna albanska muzika ima dvojkaških pesama nalik sevdahu.
Zanimljivo je da se uz dvočetvrtinski ritam najčešće vezuje rumba (Jednoj ženi za sećanje dugo...) koja je stilski veoma različita,ali ritmički itekako srodna (4/4),pa se sve pesme u rumbi mogu svirati u "dvojci" (i obratno) što se najčešće može čuti na svadbama u okolini Požarevca.

Danas "dvojka" nažalost ima drugu konotaciju i smatra se seljačkom muzikom (u oba smisla),ali je vreme takvo kakvo je ,ali ja se ne brinem dok je ovakvih foruma,jer pre ili kasnije dobra muzika pobedi,pa će tako svaka dobra muzika izleteti iz zaborava samo se čeka pravi trenutak .
Mislim da je počelo nešto da se pomera na bolje,jer se čak i Grand setio da iskoristi onaj golemi orkestar i da pokaže narodu kako se svira narodna muzika,mada će teško saprati svoje mrlje iz prošlosti,ali 'ajde da ih bar malo pohvalim.

evo da nabrojim par dvojke i mozda najlakse shvatis sta je dvojka


Seki Turkovic - spomenar

Miki Gajic - bole usne moje

Serif Konjevic - Imas li malo ljubavi za mene

Savo Radusinovic - sesnaest ti leta bese

da ne bi sad pisao puno toliko od mene
a ima i kec za mene jaci je od dvojke pozdrav svima koliko vas ima


na primer pesma HARMONIKO MOJA ( K E C )

emil_pevac ::
na primer pesma HARMONIKO MOJA ( K E C )

Da malo pripomognem i da se ne pravi zabuna: pesma Harmoniko moja
se svira u laganoj dvojci a KEC bi bile pesme, recimo: Sta cu kuci tako rano,
Milorade bekrijo, Evo ovu rumen ruzu...

Videh u postu i pesmu Ah meraka u veceri rane - to nije kec vec RUBATO (bez ritma)

Pozdrav

ja pevam u istom ritmu sta cu kuci tako rano i harmoniko moja

a to je kec ali otom potom pozdrav

emil_pevac ::ja pevam u istom ritmu sta cu kuci tako rano i harmoniko moja
a to je kec ali otom potom pozdrav

Emile

Ako i Milorade bekrijo pevas u istom ritmu kao i gore navedene
dve pesme onda je stvarno u pitanju KEC...bojim se, uz duzno postovanje,
da ipak nisi u pravu
Sta cu kuci...je kec a moze da se peva i svira kao dvojka ali Harmoniko moja
je lagana dvojka i ne moze drugacije (cak ni u sali, osim u Pozarevcu gde sve moze). Vidim da je ovde samo zabuna
oko termina...veruj mi na ovim pojasnjenjima...puno sam svadbarskog kupusa do sada pojeo

Pozdrav

OK ljubce nije problem pozdravljam

Evo i mene, pa da se razjasnimo.Odmah da kazem, da sticem dojam da se ovde ljudi sale, ili se prave da neznaju, sta su jedinice, dvojke, cetvorke, sedmice, osmice, sesnaestine itd.Primijetio sam da na sajtu ima dosta muzicara, pa bas mislim da se vecina sali, ili ceka nekog na foru.A, ako stvarno neki ne znaju, ja cu to vrlo prosto objasnit.Muzika je kao matematika.Ona je jedna i ne mijenja se.Samo je razlika sto se matematika moze skracivati pojamski, a muzika se moze obradjivati stilski i u principu, pravila se ne mogu mijenjati.Dalje.Pocetci ili pravila muzike, poticu sa Njemackog podrucja i malim dijem sa Italijanskog.Zato i ne cude nazivi recimo:Forspil-u prevoduje-prije igre, ili Refren- Ponavljanje, pa Aus-takt, ili Tremol itd.U srednjoj muzickoj skoli vrijedi poznavanje Njemackog, ali je i osnova za muziciranje.E, sad, fazon je kad sam ja usao u kafanuili pod satore, vladalo je pravilo, ako nisi skinuo ciganski "SLIF" ne mozes biti muzicar.I moralo se dobro znati i uciti sta cigani sviraju, da bi prosao taj nekakav slif.Sjecam se da je kod nas pocetkom 70ih godina, dolazilo mnogo cigana iz Sapca i svirali po Zenici.Posteno govoreci oni su bili jeftina muzika, i vrlo losi izvodjaci, pa nije se moglo od njih sta nauciti.Kasnije su poceli dolaziti oni sa juga Srbije oko Nisa, Leskovca, Vranja i onda se osjetio kvalitet.Tad smo mi prvi put u zivotu culi da se pjesma "Sta cu kuci tako rano" svira u dvojci.Da pojasnim.Svi znamo tu pjesmu i ona se svira tako sto se u odredjenom terminu udara po jedan udarac (otprilike sekunda jedan udarac), a pjesma je u cetrnaestercu, znaci da ima 14 strofa u jednom iskazu, a to je ovo.STA-CU-KU-CI- TA-KO-RA-NO- STA-ME CE-KA- TA-MO
I svaka slijedeca strofa ce biti sa 14 iskaza.Takodje postoje pjesme u 12-ercu,16-ercu itd.
I oni su svirali, i to vrlo skladno, i muzicki opravdano.A taj nazovi ciganski slif, dozvoljava neke improvizacije u toku svirke, ali se uvijek moras vratiti na pocetni ritam.Mnogi to ne uspijevaju, pa se zato zove ciganski slif, jer to oni cesto upotrebljavaju, i dan danas.
Da se vratim na temu.Znaci prvi udarac na prvi takt, koji se ponavlja mi nazivamo jedinica, ili Kec, ili Prva, a u skoli taj ritam se zove "ERSTE" sto na Njemackom znaci "PRVI"
A sad "Druga"
Sada su dva udarca, jedan iza drugog, u odredjenim vremenskim razmacima.Malo je teze opisat, a lakse je objasnit da je to ritam koji se svira u pjesmi "Od izvora,dva putica"Sad postoje brze, srednje, sporije dvojke, ali kod sinfonijskog orkestra ili revijskih orkestara, svaka dvojka ima svoju apsolutnu tacnost, sto podrazumijeva duzinu trajanja i pauze izmedju, pa do ponovnog takta, ali to je vec nauka.
E mi smo to na nasim prostorima malo priblizili sebi i svom sviranju, i preobukli na svoj nacin.Ali stima.Recimo jedan obican kafanski orkestar koji duze vremena svira, nema nikakvih problema sa izvodjenjem muzike.Ako se muzicari dobro poznaju, vjerovali ili ne, neka su samo jednom culi neku pjesmu, oni ce je za cas ponoviti i to vrlo tacno.A cigani ce od nje napraviti i jos nesto vise dodajuci nesto svoje.E to je nasa jaca strana od one klasicne.Ja malo odoh od teme, ali uglavnom se o tom radi.Dakle jedinica je jedan takt, ili jedan udarac i to je "Ritam" da bas to je ritam, a harmonija je ostalo (forspil,refren,improvizacija)
Dvojka, su dva naizmjenicna udarca, kao sto rekoh "Od izvora dva putica" i sve ostale pjesme u tim taktovima mi zovemo dvojkama, ili dvica,ili satrovacki cadvi itd.
Toliko od mene, malo je poduze, ali cini mi se da sam bio jasan.Ako nekog bude interesovalo kasnije ce mo preci na sedmice osmice itd.Pozdrav.

Хајде да и ја, овакав музички неописмењен, додам коју:
То што је Кале стручно објаснио, ми лаици би рекли да је "двојка" песма са ритмом "је'н-два".
Такве песме и такво певање, ја зовем "равним" песмама. То је мој термин и нема никакав негативан призвук. Тако су певали "класичари", певају и дан-данас, рецимо Лепа.
Остале песме, са другачијим ритмовима, моје маленкост зове "изломљеним" песмама.

Е сад, Кале, исправи ме ако грешим, али ми се чини да је рецимо Шабан отпевао само неколико "двојки": "Засвирај ми циго тужну песму", "У кафани ја усамљен", "Најлепша жено времена свих", "Ниис дошла када сам те звао""Горе писма сведоци љубави" итд

А одмах се види да рецимо "Све сам с тобом изгубио" нема везе са двојком.

Мало нелогично, али добар број народњака, ако их хоћеш пратити плесним кораком, мораш ићи на неки румба-ритам, или за једна кoрак више, па у ча-ча. Сетимо се Mмаринковог спота "колиба ил' двор" где једна пар у позадини игра.

"Баш ми се не да" или "Болна ти лежим" ако хоћеш корацима да је отпратиш, мораш ићи на неку спору румбу. (мад аможе и на неки инглиш валцер).

Наравно, неке имају и самба-призвук. век сам се питао одакле израз "са-са", можда одатле..
*
Pецимо, ја Ацу Степића не препознајем по неким мелодијским, аранжманским или хармоникашким финесама, него по ритму. Узмимо песме "Још ме пеку сузе твоје", "Узалуд те тражим", "Једном сам и ја волео" "Владају љубави светом". "Прихвати ме у свој дом".Нешто ми је ту слично, не знам ни ја шта, без обзира што су неке спорије а неке брже.
Али зато "16 ти лета беше" не бих препознао Степића. То ми лични на двојку.
*
Него главни разлог што се овде јављам је Калетова реченица:
"Muzika je kao matematika.Ona je jedna i ne mijenja se"

Апсолутно се слажем..
Само, што је та тврдња много старија од нас двојице: Наиме, једна од Питагориних поставки је била да су математика и музика у неку руку исто. Односно, да су то само различити појавни облици апсолутног космичког склада и хармоније. Јер, музичке вибрације на неки начин личе на правилне математичке функције.

Е сад, ја сам од малена био надарен за природне науке, и био једно од ретке деце које није мрзело математику, већ је у њој налазило неки склад. Него су просветари од матиша направили баук. Математика ми није мног помогла за музику, али јесте за поезију.

Познато је да сам овде хвалисаво постављао подоста својих песмица. Види се да никад нисам написао "слободни стих", без риме и ритма.
Пре и једне речи, свака моја песма је морала да заживи у мом звиждукању: да ли осмерац, десетерац, једанаестерац. Кад сам са тим начисто, онда саме речи нису проблем, па ми се деси невероватна ствар да напишем 10 строфа за 15 минута. Јер, ако сам начисто са тим музичким делом песме, онда је слагање речи чисто механички посао.

Зато мене понекад "жуљају" неке песме, где нешто штрчи.
Ево само пример "Не долази": Баш ми са те моје математичко-поетске стране смета стих "Зар сам кривац само ја" који се не слаже метричко-ритмички са стихом "Сунце среће свима сија", ни са својим "сабратом" то јест 4-им стихом из претходне строфе "Да ли те то прошлост зове"

Такође, у "Девојци из града", у последњој строфи, "шта сад могу већ бол свој да патим" и "морао сам кући да се вратим", све је у реду, али "патим" има краткосилазни акценат а "вратим" дугоузлазни. Такође, "зацело" и "село" ми се не слажу, иако су исти сугласници..

Опет одужих.. Кале, сллободно ме исправи ако сам омануо негде, и пишти о музичкој теорији колико год имаш времена и воље за то. Свако ново сазнање је добродошло

Поз

Dragi moj jarane, Trandafilko.Kad bi mi obracali paznju kako se pjeva i ko pjeva, nikad pjesme ne bi bilo.Da li ti je poznato kad je neki ateista pisao, i napisao knjigu, o ne postojanju boga.I na kraju je za vrsio i pitao ga neki njegov jaran pred ljudima da li je zavrsio konacno.On je odgovorio "Fala bogu, jesam".I sad sta reci ako Miroslav profula akcentualno ili ritmicki,,,,nista.Kad se izda ploca i ona prodje kod publike, nema vise, ovo valja, ono ne valja.Pare su se obrnule i prosla stvar.E onda mi muzicari raspredamo, kako ne valja ovo ili ono, kako je trebao na onom mjestu da sjedne dur ili mol, i jos mnogo toga.Ali nasem narodu je bilo vrlo lako prodat plocu.Dobro, bilo je bolje vrijeme, sigurna drzava i manje je bilo briga.A, sad kad smo kod dvica i trica, da kazem postoje i cervrtice i petice, i svi moguci brojevi, samo se recimo kod nas najcesce koristi jedinica, dvica, cervrtica,sedmica, osmica i devetka. NAPRIMJER.
Mnogi ljudi samo slusaju muziku, ali ne obracaju paznju na nacin izvodjenja ili kako orkestar djeluje, odnosno kako se dogovaraju.Ako je orkestar uigran i dugo su zajedno, primijetit ce te na bini kako se ponasaju lezerno, i kad pocnu svirati ne dogovaraju se puno.Samo par pogleda i u momentu se zna sve.Isto ce te primijetit ako su novi u orkestru, ili nisu uhodani, uvijek se nesto dogovara, ima nesloge, nesigurnosti, i vidno obracaju paznju jedan na drugog.Ja bih recimo sa Mirkom Kodicem mogao svirati i kad je naj pijaniji.Zasto.Jer Mirko je pocetak, sredina, naglasak, intonacija i kraj.Malo ih je kao on.I ako neko iz orkestra ne zna pjesmu koju svira, sve to Mirko odigra tjelesno.A treba samo da pratis pokrete i neces pogrijesiti.I ja sam uvijek znao kad se trebam pojacati, stisati, kad je on u improvizaciji i sve ostale finese.Kad sam prvi put svirao sa njim, isto kao da smo godinama svirali.Strahota.
Eto na primjer prvu pjesmu koju sam odsvirao sa njim je pjesma "Jelece" od Zorice.To je pjesma u ritmu koji se zove 9/8. devet osmina.Sama rijec kaze o cemu se radi.Ako je 9/9 jedno cijelo, znaci ovde fali jedna devetina da to bude cijelo.To je ovako u grubo, ali u muzickom zargonu to je sasvim drugacije.A to je onaj ritam isti kao Dijamanti od Beslica.I sad mi pocinjemo, on zna intonaciju pjevacice, i samo meni krako kaze "Devetka" nije rekao 9/8 jer se razumijemo,a usput i gitaristi u jednom dahu rece "B" i gotovo.Svirka ide.Vrlo cest ritam kod nas je i 7/8, sedam osmina.Opet nesto fali, kao sa devetkom, ali se nesto mora i nadodati, da bi se dobilo ono sto kaze cifra.To je onaj ritam u pjesmi "Otvori mi belo Lence" itd.I opet pitate nekog muzicara za ritam, on vam nikad nece reci,9/8 ili 7/8 ili 3/4 vec samo ce da kaze, devetka, ili ako se radi 7/8 sigurno ce reci, sedmica i tako dalje.Kao sto smo gore naveli jedinicu i dvojku, ali to je jasan jezik sporazumijevanja.Naj veseliji je kod nas ritam Rumba, (pjesma Sota) i veliko je prisutan.Onda postoji i Begin, koji je na svoj nacin osjecajan (pjesma,Moj dilbere, kud se seces).I tako.
Neznam koliko sam uspio da objasnim sve ovo, ali kad je neko pitao, osjecao sam potrebu da objesnim, od jedinice do desetke.A ima, vjerovali ili ne i 32ica.Ali to je za nas toliko ne vazno, da nije vrijedno ni spominjat.Uglavnom to je muzicki rijecnik kojim se sporazumijevaju muzicari.Toliko o tom.A sad za Trandafilka, koji rece da ga ispravim ako grijesi za Sabana.Naravno da hocu.Ti rece da je Saban otpjevao samo nekoliko dvojki.Ama bolan nebio sta rece i osta ziv.Vecina njegovih jesama su dvojke.Pa prva njegova pjesma je u dvojci "Utjeha".Pa i druga, pa treca i malo provjeri.A fazon je sto se u dvojci mozes dokazat kao pjevac, jer je najbolja mogucnost za izvodjenje trilera koji se naglasavaju, a takvih je malo.A jedan od njih je on.U Rumbi mozes i profulat, kod nas kazu, pojeo je ritam, a u dvojci to se nemoze.Dvojka je za dokazivanje.Izvini jarane Trandafilko, ali ovo za Sabana je ovako, a slobodno provjeri.Za ovaj put o ovom toliko, a ja bi sad pitao, ima li neko da se razumije u cigansku muziku, i njenim nacinom izvodjenja.Ja to vrlo dobro poznajem, ali bih volio cuti jos nekog.Pozdrav za sve.

кале, само да кажем да нисам мислио да је тшо нешто до Мирлсава, односно бобана Здравковића, него до текстописца, који је гледао да се речи римују формално, распоредом гласова, а не и интонацијом.

Признајем грешку за Шабана. Него, ако кажем "неколико" за некога ко има ваљда 500-нак песама, онда је и педесатеак или стотинак "неколико".
Мислим да нису двојке рецимо "Све сам с тобом изгубио" "Снег је Снежана", "Одлазиш, одлазиш", "Опасна као кобра" "Нарцис", "Кад љубави дође крај", "Позно бих те.."

Али опет кажем, спадам у оне који могу да прихвате сугестију и критику, кад дође од неког верзиранијег.

Поз

E, kad smo kod kvaliteta muzike, i izvodjenja, da nesto kazem i o slusanju, i uzivanju u muzici.Bez obzira koliko mi kopirali muziku sa Istoka, ipak mi smo stvorili nekakav svoj odnos prema njoj, i nekakav stil koji je prepoznatljiv.Kad pisem o ovim stvarima, uvijek podrazumijevam bivsu drzavu, da se razumijemo.Ja sam nedavno slucajno jednom svom kolegi sa posla pusti kasetu na kojoj pjevacica igra na stolu, iza nje orkerstar,a pod satorom masa ljudi, i vec znate kako je to.On kaze da to nije nikad vidio u zivotu.Bio je toliko iznenadjen da je kasnije doveo pola familije da vide cudo nevidjeno.Zasto.Pa Amerikanci su poprilicno neuki i zaostali.Ovde zivi putuje i nesto zna samo 10% stanovnistva, ostalo je nula.Pa sad ne mogu da vjeruju sta se to desava.Svakom moras objasnit da to nije ritual, ni vjerski cin, nego veselje.Sad, nasuprot tom prije tridesetak godina, ja sam bio u Becu kod sestre.Ona tamo udata za Svabu, dobro situirana , porodicna itd.Igrom slucaja, kad sam bio tu, oni ce za par dana ici Wiena stadt hale, na koncert koji je familijarna tradicija, na koji se spremaju po mjesec dana.To je za njih i obaveza i tradicija.Tacno se zna ko dolazi, kada u koliko, na koje mjesto i sva procedura je Njemacki tacna.Posto je jedan clan porodice bio sprijecen, oni su ponudili meni da idem sto sam prihvatio(vrlo nevoljno, ali iz postovanja sam glumio da sam pocascen).Cuj, ja tefericki svirac, gledati operu.Ali, hajde, i to je jednom i nikad vise.E da sad ne objasnjavam.Sam cin dolaska je filmski.Vecina njih je u onim tradicionalnim frakovima, sesirima, do savrsenstva uglancanim cipelama, bijelim rukavicama, pozlacenim stapovima i naravno aristokratskim ponasanjem.I ja sam usao sa svojima, ali na ulazu su tacno znali za men i pozeljeli mi dobro doslicu na nasem jeziku.Pazite, oni moraju znati svaki detalj, jer sve se pedantno vodi u knjigama koje postoje bar tristo godina.Ulaz raskosan, a veliki hol pred salom je nesto fantasticno.Ja nigdje nisam vidio vece lustere u zivotu.Ili mi se tad cinilo.Sve je bilo na svom mjestu i nigdje nisam cuo neku galamu ili viku.Normalan razgovor, poneki smijeh, uglavnom sve je u nekakvoj disciplini i odnosu.Izmedju nas su hodali , nesto kao "Livreji" nudili razna pica, koktele, kolace, dezerta i neznam sta jos nije bilo.Namjerno sam posjetio i toalet, koji nie odudarao od samog hola i slicnih prostorija.Za nevjerovat.Ni jednog momenta se ne cuje onaj standardni miris toaleta, nego miris po onom kako se on zove.Ima ih nekoliko, i ako se taj zove recimo "Jorgovan" citav toalet je u stili jorgovana, i sam mirise na njega, cak je i na sapunima zig jorgovana.Lagana muzika oznacava da je vrijeme za ulaz u salu jer ce poceti koncert.Da vise ne opisujem skladnost i nivo, nama je to svima poznato.A meni iznenadjenje do iznenadjenja.Unutra kao da sam vidio novi svijet.Pazite, to je ipak bilo prije trideset godina.Kad smo svi sjeli, neznam dali spontano ili namjerno, desio se lagani kao minutu dug aplauz.Lagano se gase svijetla, ostaju samo dezurna i jedan reflektor prati Herberta Fon Karajana.On je dirigent dolazi na pola bine, saginje se i pozdravlja.Aplauz i onda on pokazuje rukom na orkestar koje polako osvjetljavaju.Opet duzi aplauz i onda se najavljuje pocetak.Opet aplauz, ali sve je to nekako skladno, nema posebnosti ni isticanja u pljeskanju ni deranja.Ok.Bila je ta svirka, u kojoj su oni ocigledno uzivali (to je primjetno).Ja licno sam izdrzao junacki, ali se izdrzalo.Nisam pokazivao da mi se nesvidja, nego naprotiv.I sad da ne opisujem izlazak, opet nesto kao na pocetku.To su susret ljudi, znanaca price i rastanci, do novog koncerta.I to je za njih dozivljaj, to je nesto, o tom se prica mjesecima itd.
\I sad se ja vracam nazad, i pocinjem svirati nekoj kafani u okolini Zenice.Bila je jesen, momci su isli u vojsku, svirala se i oprostajna i mozete mislit sta se popilo alkohola i koliko je bilo derneka.U kafani svaku noc je puno, pije se razbija se.E sta nisam spomenuo od malo prije.Ovi u Becu kad su slusali violinu u jednom momentu svi su nekako cujno uzdahnuli, valjda od odusevljenja, jer su znali ko svira i kako svira.Na kraju je bio i duzi aplauz za to.A ovde kod nas, je skroz drugacije.Pijanac trazi neku pjesmu i daje pare.Mi sviramo, i nabrzinu zavrsimo, a on opet eto ga sa parama i kaze "Ponovi" i mi ponavljamo isto kao i prvi put.Hocu da kazem.Mi sviramo na brzinu, i tu je niko ni sa kim u orkestru.A ovaj zadovoljan, i njega ne interesuje sto smo profulali jednu strofu, sto je mozda Rumba umjesto estama, vazno je da je on cuo poznate rijeci pjesme, i sve je u redu.I mnogo puta sam slusao kako momci sviraju neku pjesmu, a nisu je nikad culi, ali im je placeno.I narod ipak uziva.Ili te seoske igranke.To je uzas, ali je narod zadovoljan, jer nezna za bolje.Ali je primjetno, da kod nas recimo cijela sala uziva, svi plesu svi ocito zadovoljni.Cesto bude i bitke, neko zaradi i noz, ali to je nas zivot i nasa kultura.I na kraju kad poredim ove Svabe i njihovu skolu kulture, velicinu, tradiciju i ovo nase,,,,,, ipak, ja sam za ovo nase.Posteno govoreci.Ili sto sam ja dio svega ovoga, ili opet oni ne znaju da uzivaju kao mi.Pa vidje li ste3 kad ono Svabe dodju kod nas.Pojeli bi citavo jagnje, piju sljivovic, do samoubistva, a onda i igraju i plesu sa nama.I dolazili bi svaki mjesec, kazu svidja im se.A mi! Ko bi od nas isao da slusa nekog Karajana ili neznam koga.Ja sam bio jednom, i nikad vise.Pitam se sad cija je muzika bolja.Nasa ili njihova.Meni je neobjasnjivo njihovo uzivanje u toj muzici.Nekad se pitam, da li oni mogu da se napiju kad onaj Karajan diriguje.Mi mozemo se napiti i na tuznu i veselu pjesmu, samo nek se svira.U ovoj mojoj dilemi, volio bih cuti i jos necije misljenje o ovom.Hvala