nadohpoen pita, trazi, dosadjuje...:)

Ko je komponovao pesmu "Zlatibore, pitaj Taru"?

Требало би да је певач лично урадио мелодију, а текст и аранжман су туђи.
Поздрав.

Dobro dosao, gosn. Neophodni

Jel' ti to proveravaš naše znanje ili pitaš zato što ne znaš odgovor?

Pozdrav

Што се тиче аранжмана, има их више, постоји трубачка верзија, а прва је са хармоником. Колико знам, Мулина је аутор музике, а о текстописцу да кажем само ово, да је био управник поште у Чајетини, познат песник, члан удружења књижевника Србије. ОБјавио 17 књига. Познавао сам га летимично, срели се на пар књижевних сусрета. На жалост умро рано, у својој 70-ој, године 2004.

Ево једне од најпознатијих песама:

Михаило Ћуповић:ПОСЛЕ МНОГО ГОДИНА


Јој, Росо, жено побогу!
Шта ти ону лепоту са тела избриса,
шта би од оних заносних ногу,
а шта од величанствених сиса!

Ја те више такву гледати не могу,
Росо, жено побогу!

Када се сетим – како не бих плако:
ноћ, замиришу груди девојачке;
ко ждребац сам ограду прескако,
облачио гаће наопачке!

кад сам се први пут од љубави причестио -
одједном сам се онесвестио!

Сада бих дао све ове године хроме
за ону једну ноћ испод липе:
звезде прште, тела се ломе,
а испод нас мирисне траве шкрипе!

Ујутро смо обоје од умора клонули;
не, то смо негде далеко у љубави потонули!
Ноћима сам те сањао:
идеш шљивиком, мамиш ме,
а гола се скинула.

Знојио сам се, пропињао,
ни Богу се нисам склањао!
Што у сну бунцам – мајка се тешко бринула!
А кад бих се после свега
на стомак потрбушио -
целу бих сламарицу избушио!
Е, мислио сам да ћу
млад и бесан вечно бити
и да ће ми тело увек у ватри да гори!

Ал ево и боре, дубоке ко корито речно,
а корак све спорији и спори.
- ’Бем ти живот и овај лажни сјај
кад тако брзо дође крај!

А сада, када те гледам, Боже ме опрости,
остале ти само кожа и кости!
И гладан пас би поред такве морао да пости!
Росо, туго моја, молим те опрости!

Ако ћемо души по вољи -
ни ја ти нисам ништа бољи!
Дошли смо до таквог стања -
седимо једно крај другог ко два пања!
Е, некад сам ти уместо песама
оно друго нудио,
а сада нас живот ко два злочинца -
на старост осудио.

A kaže gugl da je i na Zlatibor napravio parodiju

Ja i stara sa planine dvije
svađamo se ko što niko nije:
svađamo se od kad svane zora -
ona s Tare ja sa Zlatibora.


Refren:

Zlatibore pitaj Taru:
- Hoće l' iko babu staru!
Tara njemu odgovara:
- Šta će kome baba stara!

Šetali smo pokraj bistre vode;
jezičina njena samo bode
i kad god bi posvađani seli:
- Joj baksuze! - ona meni veli.

Refren ...

Sad mi tuga moju dušu para
od kako mi reče njena Tara -
setnom pesmom kroz plavu daljinu:
- Što je nisi skrkendo (strmekno?) u Drinu!

Dobar!