O narodnoj muzici - PRICAONICA...

Nisam te zaboravio ali ja zivim sa bolesnom zenom i radim sam u kafani i jos neke poslove obavljam fizicki je nemoguce da sve to jednostavno upakujem u jedan dan
ali bice nesekiraj se direktor radija Negovanovic je moj prijatelj
sad me ceka registracija za crni auto hiljadu eura treba nakupiti
i jos sam zaboravio da kazem da mi je pukla cev od vodovoda izmedju sahta i kuce ali negde u radionici ispod betona curi na sve strane pa i to nikako da stignem nemam vodu u kuci pa sve rucno vuci gore kofe devetnaesti vek
pozdravljam

Извини, нисам знао за тај податак у вези жене.
А што се аута тише, немам проблем ни са регистрацијом ни са паркирањем. А дугачак је 10-ак метара. Мада не сваки, зависи да ли је зглобни аутобус или није. Наравно, погађаш да сам хтео рећи да се возим градским.

А за водовод: најискрнеије се надам да знаш неког поузданог водоинсталатера. Јер, ко допане у шаке мајстира, тешко њему. Никад их дочекати, одеру те, а увек нешто оставе тако да их ускоро опет зовеш.
Поз

Да не отварам нову тему, језичког типа, да то овде напишем.

Данас је, као што знамо, за све хришћане Велики Петак.
А прекосутра није Ускрс.
Јер, Исус није ускрснуо у нешто, него васкрснуо из смрти. Као и из гроба каменог...

То јест - каже се Вакрс а не Ускрс.
Разумем да неко од нас обичних смртника не зна како се каже, али је жалосно да многи новинари немају појма о том изразу.

На рсуком језику, израз за недељу (дан, не седмцу) је Воскресенье, а не Ускесеније.

Иначе, тај израз говори колико су они дан васкесења посветили самом васкресенију. А нама је важније да се тада не ради, па смо тај дан назвали недеља, дан када се не дела, то јест-ленчари.

Trandafilko, ja ipak mislim da si ti daleko otisao od teme, a tvoj gornji post je za neki religijski forum, a ne za muzicki. Neka svako govori onako kako hoce, i kako je naucio, a mi cemo se sluziti univerzalnim jezikom, a to je muzika.

Pozdrav.

Знам, него сам већ приметио да иду васкршње честитке на форуму...
И биће их сиирно виш, тим пре што с еове године поклапају термини Васкрса
Поз

Уосталом, није ни 8 март баш музичка тема, па се овде слеже једногодишња холандска производња цвећа, букета и осталог.
Сад ја испадам мушки шовиниста,хе,хе

Бата Ђаго, за ово данас те неће опрати ништа него да ми, кад се видимо, одсвираш ар 50-ак његових фошпила..

Цитирам те::
[i]Alo bucofili i on je krao po kafanama [pesme] dok se kockao nocima i danima po ibarskoj magistrali i potpisivao kao i drugi isao po selima okolo Beograda i kupio od raznoraznih nadri pesnika po koju strofu i tako upakivao pesme ako zelite to da proverite mozemo kad god hocete da vas vodim kod ljudi koji su mu davali mozda svesno mozda nesvesno samo je imao zavrsnicu sto je drugima nedostajalo.
Sta meni vredi sto ja imam deset spremnih pesama kad nemam Bucu Jovanovica ili Sasu Popovica

U mom komentaru nema ljubomore samo hocu da kazem da nije sve belo kao sto izgleda i nije sve tako kako nam se prikazuje
+

Дакле, бата Ђаго, сад кад си нам упропастио угођај празника рада, који славе ардни људи, сељаци и поштена интелгиенција, шта да ти кажем...

Прво што сам приметио је да је БЈ мало крадуцкао самог себе. Наводио сам примере Раша П "Ја бoлујем због љубави њене" и Миливој Ђ "На пут сс спремаш" тотално iсти фошпили, а Субхија "Тражим неког" само мало крај промењен. А ти Ђаgо знаш о свирању што ја не знам, па ми реци имали какве, осим аранжманске разлике фошпилима за Рашу "Ако ако" и Шеки "Сиротица"

Друго, раније нисам ни знао са ким је све радио, рецимо овде и на сербианцафе сам први пут чуо да је Миливоје Ђ певао његове песме, па Миле Китић итд,итд.
Искрено речено, једно време је то била мас-продукција. Штанцовање.
Као што је после једно време Александрић за време јeдног бријања "компонoвао" по две песме.. Али ипак је разлика огромна у Буцином и Dраганвом штанцовању.

То да се "шрпне" туђа идеја, није новост.Знамо шта ради Марина Т.
Него, Бца је крадуцкао по срpским селима, а онда су дошlи они који крадуцкају од Грка, почели су то Недељко" са "Остај овде", "Седам година среће", па се прешло на Малу Азију..

А једном сам гледао документарац о чувеном египатском граду Александрији, све време ишла нека музичка подлога, у којој сам ја препознао доста ставри које је Тома З користио.
Па да сад не помињем неку румунску, која много личи на "кад би знао како чезнем"...

Онда, неколико пута сам чуо да је БЈ био тежак човек, ионако и за сарадњу. А и један Обрен је то говорио за себе, користио израз "чапрњаст", можда Смоки зна више о том.
Знате, сви ми уметници смо на своју руку,хе,хе

Буца је учио почетнике да певају, да свирају, причало се какве ја "васпитне" методе користио на Ери...
Пошто је умро релативно млад, за очекивати је да је ту "припомогла" чашица, мада ја лично не знам о томе, али претпостављам.

Значи, не изненађује ме ако је крадуцкао. Ко зна, можда је нешто туђе чуо па обрадио као своје и један генија Драгиша Недовић, који је аутор бар трећине онога што се зове "изворна".

Значи, ми свога љубимца не идеализујемо. Али остаје чињеница да је био један од последњих бедема наше музике, пред поплаву нечега туђег.
И имао је у сиврање неки призвук који ја као лаик не умем да формулишем, тај "легато" стил. Чини ми се да је сврао војнички марш и корачницу, дао би му неки сетан призвук. Уосталом сети се шта ти причах уживо и писах овде неколико пута: како сам 1996-е, после 3 песме неког старог свирача осетио Буцин шмек, а Буца тог човека још 61-е учио свирци.
То је нешто наше, у генима, хармоника, фрула исл. Кажем, прво сам уо Мићу Стојановића, па ми се свидео, па после Буца сличан стил, па Спасојевићи, Барајевац..

А мора се признати да је савшено осетио црногорски мелос у неколико песама Бранке Шћепановић.
А тек севдах! Имамо на јутубу снимак шта је Аземина рекла једне године на помен концерту у Гунцатима.

КОлико се мој музички свет срушио кад је Гвозден, мој љубимац, престао да пева Буцине песме...


Него, јурим познаника који зна једног ос синова Гвоздена Р, да ме повеже. Волео бих д ага упознам, стар је човек. Али нкако да то удесим. Да ли га ти знаш лично?

Шалу на стран, све што знаш о БЈ, напиши, добро или лоше, нема везе.

Поз

Oduzi ti do Australije i nazad.
Nista to nije ni cudno ni strasno pogledaj samo serije na tv koje govore o tim vremenima dolazi covek iz grada u selo i obavezno posle toga sledi neka prevara.
Tako se pokazivala moc pa su oni varali lakomislene devojke obecavajuci da ce snimiti plocu do prvog kreveta i onda zdravo.
Neosporno da je ostavio traga mozda i najvise u NNM [novokomponovanoj narodnoj muzici] ako mozemo tako da je nazovemo.Imao je taj Bandol [registar] koji je kod njega zvucao drugacije nego kod ostalih a i cuo sam da je tako i zahtevao od Dallapea da ga napravi. Koliko je to tacno neznam ali znam da je izgradio svoj stil i da je radio i komercijalu.U to vreme smatraju strucni ljudi je bilo boljih harmonikasa od njega Dragan Aleksic Cela Drenjakovic Vita Zivotic Krnjevac JOVICA ali svi zajedno malte ne nisu ostavili iza sebe koliko on sam
Ja zavrsio diskusiju
pozdrav Bucofili i ostali

Videla sam negde pa kad ponovo naletim gledacu da ostale komentare spojim sa ovom temom ovde, a sto se tice promene imena teme moze i to da se uradi samo recite kako bi voleli da se zove. Moji predlozi su Pricaonica ili bez uvrede, malo smesnog naziva Trla baba lan...

Ђага: "Oduzi ti do Australije i nazad."
Е, сад продужавам даље, до Новог зеланда и назад.
*
Гога: sto se tice promene imena teme moze i to da se uradi samo recite kako bi voleli da se zove

Како каже народ "Зови ме и шеропом, само ме немој полупати".

Пошто сам ја, као највећа причалица, а (још увек) нисам рипер, то сам највише нешто зановетао на дисксуијама, па кад је то Песмица објединила у једну тему, онда се неко бунио зашто мој ник у називу теме.

Нема увреде, него мислим да "Трла баба лан" није ипак одговараућа тема. Јер, није свака дисксуија безвезна и узалудна. Ето, данас сам сазнао што нисам знао, али само осећао и тврдио да је Буц аимао нешто посено. И сад види Ђаину реченицу:
*
Ђага:
Imao je taj Bandol [registar] koji je kod njega zvucao drugacije nego kod ostalih a i cuo sam da je tako i zahtevao od Dallapea da ga napravi

Значи, нешто смо научили., што нисмо знали пре.
Опет ћу поновити: Колико од ен волим тај израз, али у Србији имам статус "интелектуалца". Иако нисам познат у смислу да ме народ рпепознаје на улици, у круговима који познају нашу поезију, имам своје место. И имам нео познавање наше културне ситуације.
И, жалосно је да рецимо о великану Драгиши Недовићу нисам сазнао ништа захваљујући нашим културним установама које посећујем, организацијама исл, познајавјући нек познате људе, чак и академике, него сам то сазнао на два форума, овде и на сербианцафе.
Шта раде разне институције, министарства културе, културне заједнице?
*
С друге стране, поново понављам: Част риперима, скидам капу тој вештини.
Међутим, лично мени значи много више да нешто сазнам о тој музичкој историји, и чујем нешто ново, било каквог техничког квалитета, него да неку песму коју имам у солидном квалитету, добијем у одличном издању.
*
Него, Ђаго, што каже Шојић: "Неће да може то што ти написа. "Ja zavrsio diskusiju". Не може да је завршиш, само нас мало подстакнеш на размишљање ид сискуију, па онда да бегаш..:"

Ево, да ти реплицирам, у вези твојих речи: "to vreme smatraju strucni ljudi je bilo boljih harmonikasa od njega Dragan Aleksic Cela Drenjakovic Vita Zivotic Krnjevac Jоvica ".
Сасвим могуће, никад нисма ни мислио да је он најбољи хармоникаш, али је био доста комплетан (чуо сам да је био и музички један од најшколованијих, није био слухиста), значи свирач, композтор, улутељ другима, оставио неких песама иза себе, његов фошпил за "Данас мајко" има статус изворног кола, итд,итд.

Оне "Сватовка"; "Просидба" "Уранак" просто нису само песме, него мале етно-студије о некадашњим обичајима.

Остављали су други свој траг. Рецимо, маркантнији је од њега био Јовица у свом стилу, вероватно много јаи вируоз. Али, Јовица је ипак остао некако везан искључиво за ту једну врсту старокомпоноване,, тај модерни севдах, док је Бј радио и шумадисјки мелос, и црногорски, и севдах..

Него, Ђаго, да ли ти промаче или не знаш начина како да гвозденофил упозна свог љубимца. Има човек вероватно близу 80 година... А нисам једини који би га радо упознао.

Najbolje da iznajmimo zaprežna kola pa krenemo redom od kuće do kuće..
Nego mislim da bi to bila prelepa TV serija Gde su šta rade mnogi od tih ljudi koji su ostavili nekog traga u svojoj profesiji, za narodnjake bi to bilo jako zanimljivo kombinovati sa pričom i pesmom....

Одлична идеја то за "Где су, шта раде".
Ако се појави доста оних који знају нешто и имају воље да пишу о томе.

Ја се рецимо сећам да сам 1990-е сео у такси препознао таксисту Мићу Тришића. Лепо се испричао са њим. Мора да је био изненађен да га неко препознаје..Имао пех да буде један од певача који ће остати упамћеи по само једној песми "Дај ми мајко други живот".

Већ сам писао да сам једном срео Радишу Марковића. Заправо, више пута, али сам једном причао са њим.

Раша П је једном рекао да Драгослав Белић живи негде код Чачка, ван свих токова.

Nije promaklo samo ja tu mislim da nemogu da pomognem mozda ako ga neko poznaje od mojih drugara ali za sada nista ne obecavam.
A za obilazenje treba i truda i vremena i para mislim da je to neizvodljivo ali podrzavljam ideju

Da ne zaboravim sto se tice muzicke pismenosti najpismeniji je Rade Bogicevic. Covek je zavrsio vojnu muzicku akademiju bas gitara sto se smatra od tezih instrumenata, i on je ostavio debelog traga u narodnoj muzici mada i Mija Krnjevac je bio pismen muzicki pa da nezaboravimo Bana Milutinovica koji je predavao na muzickoj akademiji u Sarajevu itd svi su oni znali da pisu note i to vrlo dobro ali Buca je bio sposobniji u komercijalnom smislu i sve ono sto sam rekao u prethodnom komentaru.

Добро, Песмица се шалила, ко би их обилазио, али чути нешто о некоме...

Сећаш се, некада је у новинама била рубрика баш са тим насловом "Где су, шта раде"

Ево случајно нађох неи интервју са Видом, ко зна, можда последњи..
Вреди прочитати

[You must be registered and logged in to see this link.]

zabranjeno je linkovanje ka drugim sajtovima , pise u pravilima foruma

HAHAHH ZEMO BUDAN ,,NIJE BILA NOCNA:)))
HAHAH DOBRA TI OVA ZEMO

ZABRANJENO JE LINKOVANJE KA DRUGIM SAJTOVIMA...LOL

Извуњавам се, мада сајт није уопште конкурентски или сличан овом.

На многим форумима другог типа, "колумниста" напише коментар, и онда стави линк где год је енкога цитирао. Или пак, на крају текста, као изворе, анведе књиге, сајтове, часописе одакле је нешто цитирао.

Уз поптовање за правила овог форума, не бих да их кршим, али је основни закон сваког ко нешто пипе па цитира некога, да то наведе, да не би било да се кити туђим перјем.

Ево, може Гога или ко је дежурни да избрише он са линком, а ја ћу овде да копирам шта је пок. Вида рекла, мада у тескту било и њених слиак:

Vida Pavlović legenda romske muzike

Ja sam kraljica bola

Kada je nedavno obeležavan Dan Roma, organizatori pratećih manifestacija, kao i mediji, počasno mesto ustupili su upravo Vidi. Delom zato što je prodala milione ploča, delom zato što se ponosi svojim romskim poreklom, a najviše zato što kad čujete njenu pesmu ne možete a da ne zaplačete


Njen glas je napukao kao granata u gradini Šantićeve Emine. To žuto, prolećno cveće simbol je beskrajne tuge od koje Vida Pavlović nikad nije uspela da pobegne.
(NASTAVAK SA PRVE STRANE)
Zato sada, kad i zvanično nosi laskavu titulu kraljice romske muzike i ne skida krunu nepatvorene carice šatri i kafana, s nelagodnošću kaže:
– Ma, ja sam kraljica bola. Kakav sjaj, kakva pompa. Sve moje pesme su sama seta i emocija. One su mi život obeležile. Kao da su iz moje utrobe izvučene. Kao da su od mojih suza nastajale.
Dani tugom rasplakani
Doista, i sami naslovi njenih najvećih hitova o tome svedoče. Svima je sunce makar vrelo i bleštavo, samo je u njenoj pesmi sumorno i kad izgreva i kad na počinak odlazi. Već prvi tonovi su zadimljeni, praćeni zveketom čaša i flaša.
Vidu je jedan samozvani kritičar prozvao specijalistom za porodične nesreće. Pevajući "Tužnu majku", veli, toliko uverljivo pati, da se da pomisliti kako je više dira svečanost patnji nego sjaj sreće.


Dok peva "Teku časi bola", glas joj je mekan, ton zaobljen, ali u njemu ima toliko emotivnog naboja da se njenim privrženicima, dok je slušaju, prosto ustalasaju nervi.
Pa opet, kad onako diskretno zapoje "Došli dani tugom rasplakani", čoveku se učini da se stalno sklanja baš zbog tog vapaja. Kao da joj je neprijatno ne samo što peva, nego i što postoji, takva kakva je.
Taj bolni dert krunisan je i na njenom poslednjem nosaču zvuka. Kaže tu Vida: "Samo što me kamen nije mleo", takav mi je život bio. A i još je.
Nalazim je na jedvite jade gore, između Lekinog i Pašinog brda, u jednoj skrajnutoj i poduže vreme raskopanoj uličici. Omanju belu kuću obeležava neonska reklama: "Muzički klub Novi Romantičar". Tu živi, tu radi, osim kad nije na putu između dva vašara ili dve svadbe, od Šapca do Virovitice, od Sidneja do Njujorka, Beča i Berlina, Pariza i Osla.
– Nemoj da se ljutiš što sam u kućnoj haljini. Bolesna sam i nesrećna. Vreme mi je za penziju, za neki oproštajni koncert, poput onog kakav je napravio Toma Zdravković pred smrt, al’ mi se na da. Moram još da pevam. Od nečega moram da živim.
To je ta naša Mahalija Džekson, Ela Ficdžerald, Ima Sumak, mislim. Dok si u bleštavom karuselu oko tebe je zahuktala svetina, vuče te za rukav i celiva, kad zađeš iza zavese samo si jedno umorno, usamljeno i sto puta ranjavano čeljade, a hiljadu muka u sebi.
– Kad sam počinjala – kaže mi teško dišući – mnogi su govorili "Vida će postati zvezda". Nisam postala prava zvezda, u estradnom smislu, mada su neke moje ploče prodavane i u tiražu od pet stotina hiljada primeraka. Iako je bilo mnogo pohvala, priznanja i velikih aplauza, pa i suza, na festivalima sam se ponašala suzdržano, previše skromno da bih privukla pažnju novinara. Samo sam znala da otpevam svoju pesmu. I na tome se sve završavalo.
Kad je doživela ovacije pevajući kompoziciju "Ostala je pesma moja" na jednom "Beogradskom saboru", kad su zbog nje kolege plakale iza zavesa, svi su potrčali ka njoj sevajući blicevima. Onda je njen tadašnji suprug, violinista Steva Jovanović rekao:
– Kad je dosad ništa niste pitali, nemojte ni sad. Ona je ovaj svoj uspeh ostvarila slučajno!
Stvarno, mada za Vidu svi znaju i svi je zovu legendom, uz obaveznu opasku kako se od njenog glasa koža ježi a kosa kostreši, u novinskim arhivima jedva da se nađe redak-dva o njenoj karijeri.
Zato joj je publika ostala do kraja odana. Pošto joj je Svetska unija Roma dodelila izuzetno priznanje – kraljica romske muzike, gostovala je u jednom restoranu u Lukavcu kraj Tuzle. Tri dana je ogromna sala bila dupke puna njenih obožavalaca iz svih krajeva Bosne. A ona je mislila da je već i tu zaboravljena.
Lane je na njen koncert u Kelnu došla publika i iz Zagreba. I sve vreme su plakali.
Neka mene u mom zapećku
– Možda je trebalo da budem agresivnija, bezobraznija, verovatno bih bolje prolazila i među vama novinarima. Ali, dobro, život teče dalje, neka mene u mom zapećku. Ja znam da pevam, rekoh na sve to, ništa mi drugo i ne treba. I prepustila sam se sudbini.
Voli da zaigra glas i u kupatilu. Nekad se dogodi da napiše pesmu dok sprema ručak. Misli da je dobra domaćica.

Ispred svoje kuće u Beogradu
– Obožavam da se družim s ljudima. Mogu da budem i kurva, i alkoholičarka, i prostakuša, i fina dama. Zavisi od prilike. Volim kad mi neko dođe s harmonikom, da podelimo radost po mogućstvu. Da pevamo i sviramo, to je za mene život. To mi daje krila. Ranije smo se mnogo družili: Šaban Šaulić, Snežana Savić, Snežana Đurišić, pa Nada Topčagić. Znali smo da budemo zajedno i po tri dana. Sad niko nema vreme za druženje, svi su u nekoj jurnjavi, brigama, strahovima i nemaštini. Sećam se, kad smo se Steva i ja uzeli, bili smo podstanari. Posle izvesnog vremena imamo garsonjeru. Jao, nisam mogla da verujem da je naša. Kad slavimo Svetu Petku, bude kod nas i po trideset ljudi, pravo veselje. Sad, sad je sve prazno i posve drugačije. I ja treći put počinjem da gradim svoj život takoreći od nule.
Prodaće i ovu kuću, rešila je. U njoj je provela divnih dvadeset godina. Tu su joj sve uspomene. Sve ono što je donosila sa dalekih putovanja. Na zidu "Romantičara", koji je sada i njen salon i njen dnevni boravak, raširena je ciganska suknja. Sašivena je u Njujorku i u njoj je šesnaest metara svile satkano u predivni stil bolero. Tako se nekada oblačila. To je bio njen imidž, baš kao što je kompozicija "Ostala je pesma moja" lična karta.
U dugovima je, ne svojom krivicom. Mora da ih vrati. A i već tri godine živi s čovekom pod istim krovom, stalno se susreću, koji joj je nož u srce zabio. Steva ju je preko noći ostavio, posle dvadeset sedam godina braka.
– To me je uništilo. Pa sam pila, urlikala od bola, zdravlje sam potpuno uništila. Onda sam tu nedavno sela i sabrala se. Mora da se prelomi, rekla sam. Idemo, kud koji, mili moji. Onda na red dolazi generalna opravka. Lekari, kozmetičari, frizeri, dug i lep odmor. Pa opet pesma. Ne dam se, tek mi je pedeset sedam godina, a vidi na šta ličim, totalno sam se zarozala.
A kažu, bila je kao puce lepa kad je počinjala. Rođena je u Futogu, u imućnoj porodici. Otac Petar se bavio muzikom, divno je pevao i silnu zemlju obrađivao. Mati Katarina je trgovala i decu gajila. Četiri kćerke je za udaju spremila.
– Jedna moja sestra i ja stalno smo pevušile. Sednemo na ćošak, okupe se devojke i nadmećemo se koja bolje peva. Starije žene nas slušaju, komentarišu:Ş"Vida će biti velika pevačica!" Udala sam se, normalno, sa petnaest godina. Tako je onda bilo, pobegne devojka, venča se i završi posao.
Njen prvi muž Aleksandar Pavlović, zvani Branko, takođe je bio muzičar. Sa njim je otišla u Sarajevo. On da svira u bendu Harisa Džinovića "Sae Roma", ona da peva u kafani. Tu je krenula njena karijera. Zbogom Futogu, zbogom Erdeviku, dobar dan Ilidžo, moja tugo.
– Deset godina sam pevala u boljim sarajevskim kafanama. Radila sam u "Hamam baru", a tamo nije svako mogao da uđe. Samo veliki biznismeni, lovatori. Ja u dugoj večernjoj haljini, oni u frakovima. Zaim Imamović, Safet Isović i Zehra Deović bili su božanstva, jedva sam čekala da dođu i da me slušaju. Da čujem njihov komentar: "Mala Vida je čudo!" Posle "Ilidže", nije bilo teorije da me ne posete Toma Zdravković i Bora Spužić Kvaka. Obožavali su me.
Decu nemam, to mi teško pada
Posle je mala Vida pohađala časove lepog pevanja. I sad se seća profesorovih reči: "Vida što ume, to niko drugi ne ume, a što ne zna, nauči za dva dana".
– Pevala sam i kod čuvenog Salka, ali nisam često menjala lokale. Nije bilo potrebe, niti je bilo zamislivo da me neko zameni. Dogodilo se da sam na Trebeviću slomila nogu, baš kad su došli neki budžovani iz beogradskog Komiteta. Pokojni Šerbo, Bože me prosti, svi su pokojni, koji je tu svirao pita: "Gde je Vida? Slomila nogu, kažu mu. "Mora da peva!" I pevala sam, s nogom u gipsu.
Godine 1972. taj isti Ismet Šerbo, a svirci znaju šta je on za muziku u Bosni, ponudio joj je da snimi ploču. Prvo nije htela. Imala je kafanu, a lagano se probijala i kao radio-pevač. "Ma, hajde, hajde", navaljivao je.
– Odemo u Zagreb, u "Jugoton" i tu se rodi nešto lepo. Baš lepo. Pesma "Gledala sam s prozora". Ploča je prodata u tiražu od pet stotina hiljada primeraka. To je stara, izvorna pesma, koju su već bili snimili i Cune i sestre Runjajić. Nisam očekivala da će u mojoj verziji postati hit. Ponašala sam se kao dete. Zatvorim se u sobu, slušam ploču i sebi kažem: Bože, da li je istina da ja to pevam.
Tri godine kasnije prešla je da živi u Beogradu. Tu ju je prosto dovukao čuveni Budimir Jovanović. Njen brak se raspao. U Sarajevu joj je ostala kuća sa četiri dvosobna stana. Na put je krenula sa dva kofera. To je bio njen drugi početak od nule.

Oblačila se u stilu bolero: njena suknja sašivena u Njujorku krasi zidove kluba "Novi Romanitar"
I opet joj se posrećilo. Postala je ekskluzivac PGP-a. Snimila je "Teku časi bola" i "Došli dani tugom rasplakani". Dok je Budimir bio živ, nije imala potrebu da bira kompoziciju. On je tačno znao šta Vidi treba. Njene pesme su uglavnom takozvane "dvojke", lepe lagane pesme, koje mogu da se otpevaju za stolom.
– Kad uđem u studio, imam utisak da sam sama na ovom svetu. Decu nemam, to mi teško pada, ali dobro, tu su deca mojih sestara koje su umrle. Svi me zovu "mama Vida". Kažem: "Bože, zašto mora tako da bude? Pa, čekaj, malo da im otpevam da i oni uđu u moju tugu, neka plaču zajedno sa mnom".
Počela je sa sevdalinkama, koje ne može svako da peva. Mora da se drži ritam, jedan ton, koji mora da se otpeva pravilno. Romsku muziku takođe treba umeti pevati. Romi i te kako znaju šta je dobra pesma, ne može im se podvaliti.
– Isto tako, ne možete vi u romskoj muzici psovati ili izgovarati neku vulgarnost. Ja sam uvek vodila računa da moje pesme, pre svega, budu kulturne.
Vida nikada nije imala problema što je Romkinja. Ipak, kad je počinjala karijeru u Sarajevu, nije smela da kaže šta je.
– Znaš, u Sarajevu je u to vreme bilo mnogo Roma prosjaka, štrokavih, čemer i jad. Nisu mogli da zamisle da ima kulturnih i obrazovnih Roma, koji žive normalno. Jednom me je u svoju emisiju pozvao Muharem Serbezovski. Pevala sam na romskom i pitali su me šta znači ime te pesme. Nisam smela da kažem, pa rekoh: "Ne znam, ja ću to kroz pesmu da vam kažem". Nije bilo šanse da im kažem ko sam. Zapravo, ja sam po ocu Romkinja, taj jezik sam naučila tek kad sam se udala. Ali mene niko nikad nije pitao šta sam, sad je to nešto počelo. Meni ne smeta moje poreklo, a ni onima koji me vole. Ne zameraju mi što sam Ciganka.
Uzmi love kol’ko hoćeš
Kad bi bilo prostora za sve Vidine dogodovštine, bila bi to neviđena skaska. Ono što je u filmu "Skupljači perja" radio Beli Bora, to je dečija igra u odnosu na ono što je viđala.
– Dok sam na nekom slavlju pevala "Demi miro", što znači "Tatino devojče", mladić je flašom sebi izvadio oko. Strašno je to bilo. Kad bi se tekst prevodio s romskog, zvučao bi smešno. Zapravo, romske pesme se ne mogu prevoditi. Ko razume, zna da je to sama emocija, čisto osećanje. Znaš, svašta sam videla. Iseku glavu. Kažem čoveku: "Neću da ti pevam više, beži!" On sav u krvi. Pa, rekoh, šta je to u mom glasu da se ljudi ubijaju!
Voleli su je mnogi. Kad je čuo da je ponovo razvedena, njen prvi muž Aleksandar joj je ponudio ruku po drugi put. Možda će to biti treća sreća.
– Moj drugi muž Steva je gotovo uvek bio sa mnom na putovanjima, tako da udvarači nisu smeli da mi prilaze. Kad vidi da postaje opasno, da će biti ljubljenja, onda kaže: "Ženo, dođi ovamo, stani pored mene!"
Pa ipak je bilo svačega.
– Znate kako je izgledao moj boravak u Beču: slećem avionom, nemam vremena da se presvučem, jer me ispred lokala u kome pevam čeka masa ljudi. A koliko god je sala velika, toliko je u njoj cveća. Kad uzmem mikrofon, to je padanje, plakanje, aplaudiranje. Događalo se da neki ljudi otvore torbu punu novca i kažu: "Uzmi koliko hoćeš!" Meni bude neprijatno, neću ja da uzmem, dajte koliko vi hoćete. E, da sam umela da uzimam lovu, sad ne bih morala da razmišljam o poslu. I o još jednom početku. Mogla bih mirno da odem u penziju, mada mi svi kažu: "Pa, gde si, kraljice, ništa bez tebe!" Rekoh: "LJudi, ostarila sam i još sam tužnija, pustite me da se smirim". "Nema šanse", kažu.
Samo ju je onomad, u avionu za Diseldorf, uvredila Lepa Brena. "Zar ti još pevaš", pitala ju je hladno. U inat joj je odgovorila: "Pevam i pevaću dok me noge drže i makar mi svi preostali dani bili još većom tugom bili rasplakani".
Radica MOMČILOVIĆ

Jeste zoxx je u pravu a i trandanfilko, ovo je samo iz novina videcemo sta ce gazda odluciti.
Posto nam ciga otisao na par dana ja imam problem sa ovom temom ne mogu nista da uradim, gazda izgleda pomesao klikove nemogu ni ime temi zameniti, bice u redu kad se on vrati

Гого, најбље да ти, без чекања, обришеш ту моју дискусију где сам анвео линк новина, пошто сам после прекопирао текст о Види.

И вуци сити и козе на броју.

Опет наводим: Поштујем правила сваког форума где се појавим.
Него кажем, навикао сам на систем навођења извора, где год напишем нешто што моја маленкост није смислила сама, него прочитала.
И сад размишљам овако: Овај некомплетан интервју дочарава мало неке трагике Видине.
И мислим да би некоме био занимљив.
Ја нисам радио тај интервју, нисам је никада ни срео у животу.
Значи, не могу тек тако да нешто копи-пасте као да је моје.

А реч је о сајту једне некада озбиљне новине, која је данас јако политизована, и служи за политичке промције једне гарнитуре, па ме изненадило да је уопште ова тема завредила њихову пажњу.
У сваком случају, то није сајт где неко поставља музику, краде туђе тагове и слично.

Кад сам скоро псотављао оне слике са турнеје 84-е на коју сма ишао, логично је било да напишем да су те слике из "Сабора". Као и они текстови о настанку песме "Димитријо, сине Митре".

Поздрав

nemojte praviti frku bez veze , samo sam se salio jer i gazda sam krsi svoja pravila , naime postavljanje linkova sa youtube je isto linkovanje ka drugim sajtovima , drugo , ja sam do skoro imo u mom potpisu link jednog radija pa se niko nije bunio a bogami ima i onih koi u svom potpisu reklamiraju svoje blogove pa kad smo vec stigli dovde postavio bih jedno pitanje ;

ko ovde sta sme a ko sta nesme i gde su granice dozvoljenog

хе, хе Зоксе, препадаш стара човека..

ma nece batica da pravi problem ...ovo sala od zokija ljudi bila )
gogo nedaj se ,,,sa ovim arambasima:))radis super sve
meni zao Trandafilka nije ni on najmladji ,mora covek da pazi na srce

poz svima

i od jutra do mraka za vas.......nije reklama ,,nego se budim i lezem sa ovim ...

Na prvo čitanje izgleda mi podosta tugaljiva priča, a osim tih razvoda ne vidim velikih razloga za toliki pesimizam.... Ko da je nama ostalima sve med i mleko. I ne računam ovo na kraju kad je obolela, tu joj dajem za pravo da kuka. Ali nekako je ceo život sagledan iz tog nekog tužnog ugla, pa valjda je osetila i šta je sreća i radost.. A možda je imala talenat baš za tugu...
Nego jeste li smislili naslov teme, ja mogu da menjam, poZdrav

Па по галсу бих рекао да је она била "дефолтована" за тугу.
Већ сам причао случај када је спремала плочу са БЈ, па у педаху, онако, за себе, поеча неку ваљда изворну песму, а БЈ бацио хармонику са рамена и заплакао као дете.

Иначе, тешка је судба свих који су осетили славу и паре, па им се измакло..

Није случајн најтежа јеврејска клетва "Дабогда имо па немо".

Слично је било и са Шабаном Б. У реду, требало помоћи човеку, али нико не зна колико је пара лако проћердао.
Или Минимакс када се лечио и ишао у Италију. А зна се да су његови хонорари мерени хиљадаркама, које је страћио..

А за наслов, можемо да се бацимо на идеје, предлагање, пад еморкатски изаберемо..